Жутица је стање у коме кожа, склера и мукозне мембране добијају жуту нијансу. Појављује се због превелике акумулације билирубина у крви, као и његовог депозиције у ткивима. Постоји неколико врста жутице у зависности од његове патогенезе. Може бити хепатична, надбубрежна и надбубрежна.
Хепатична жутица
Појава хепатичне жутице изазива кршење интрахепатичног метаболизма билирубина. За такво стање карактеристична је јака иктерична боја склере, коже и серума. У јетри се развијају врсте жутице:
- Ензимопатски - симптом недовољне активности ензима, који су одговорни за метаболичке процесе билирубина).
- Цхолестатиц - ова врста жутице се јавља са хроничним хепатитисом, било каквом отровном оштећењем јетре , бенигном рецидивном холестазом, примарном ћелијском цирозом и хепатозом трудних жена).
- Јетра-ћелија - појављује се с хепатитисом, цирозом јетре, излагањем токсичним супстанцама, оштећењем алкохола у јетри и употребом одређених лијекова).
Поремећај метаболизма билирубина код различитих врста бубрежне жутице може проузроковати не само порођивање коже, већ и мучнина, честе и лабаве столице, грозницу и бол у хипохондрију.
Хемолитичка жутица
Хемолитичка жутица је узрокована повећаним дезинтеграцијом црвених крвних зрнаца и високим нивоом формирања билирубина, чија јетра не може у потпуности излучити. Такво стање може бити конгенитално или стечено. Купује се са:
- анемија;
- хемоглобинопатија;
- инфаркт плућа ;
- лимфосарком.
Механичка жутица
Ова врста жутице, као механичка, развија се због оптерећења екстрахепатских жучних канала. Ово спречава нормалан проток жучи у дуоденуму. Ово стање је, по правилу, последица присуства у жучним каналима камења, тумора или паразита.